Владимир Шашкијевић

МИХАИЛО Шашкијевић, у деветој деценији живота, и даље себе сматра
југословенским политичким емигрантом. Живи у САД. Рођен је 1929. у
Дубровнику, а у Чикаго је стигао 1959. препливавши део Тршћанског
залива. Током Другог рата Немци су га хапсили једном, а од 1944. Тито
седам пута.
Његов отац је, како са поносом истиче, Владимир Шашкијевић,
капетан бојног брода Краљевске морнарице, заповедник разарача
“Дубровник”, који је на последњи пут, у Марсељ, одвео краља Александра
Карађорђевића.
Током Другог рата, као петнаестогодишњак, 1944,
добровољно се прикључио Дражиној војсци. Био је у затвору у Главњачи у
ћелији поред Милана Недића, а потом на Ади Циганлији јула 1946. када је
тамо стрељан заповедник краљевске војске у отаџбини. О томе је сведочио
2013. пред Владином комисијом у Београду.

Михаило Шашкијевић

Шашкијевић је као  професор математике на Универзитету у Чикагу остварио завидну академску
каријеру. Почетком овог века, 2002, поново се нашао у жижи јавности у
Хрватској и Србији када је изабран за председника Управног одбора
наследника акционара Српске банке из Загреба, чију је огромну имовину
опљачкала Павелићева власт, а комунисти узели од њих и тако наставили
пљачку. Некретнине, зграде, хотели и бродови акционара Српске банке из
Загреба постали су плен Брозове државе од 1945.

Он је и аутор дванаест књига. Последњу, “Беснило Херцеговине злодух Кроације”, објавио
је пре десетак дана у библиотеци “Метафизика”. За овог интелектуалца,
Југославија, по моделу државе какву је стварао краљ Александар, једина
је творевина у којој могу бити задовољни сви народи из региона, док је
“кроатизам” највеће зло које је и убило ту државу. Титову Југославију
назива “брозовијом” која није имала ништа заједничко са дубоким,
културним и хуманим југословенством.

ЈОШ СЕ НЕ ЗНА КО ЈЕ УБИО КАШИКОВИЋА
* ПРЕ десетак година објавили сте књигу о убиству српског емигранта
Николе Кашиковића 1977. Такозвана српска емиграција није била срећна
због тога.
- Ту књигу сам написао на основу докумената из полиције
Чикага и ФБИ. Званично, још се не зна ко је убио Кашиковића и
седмогодишњу девојчицу Иванку Милошевић, а СНО из Чикага и даље нуди
25.000 долара за информацију. Докази америчких истражитеља, где још није
стављена тачка на случај, говоре да злочин није починила Титова Удба,
иако их је било у емигрантској СНО. Кашиковић је, према америчким
документима, убијен у обрачуну унутар СНО зарад најприземнијих циљева.

*
Последњи пут у српској јавности били сте 2013. када сте сведочили о
стрељању Драже Михаиловића. Рекли сте да вам је то била дужност и част, а
потом сте негодовали...

- Био сам у затвору на Ади Циганлији када је генерал Михаиловић стрељан. Лично сам га познавао. Са њим сам и вечерао 1944. по мом доласку у редове ЈуВО, јер је мој отац
био његов пријатељ, а и командант Војнопоморске области ЈуВО у Боки.
Нисам видео када је тог јула 1946. стрељан, али сам чуо хице. Непосредно
по Дражиној ликвидацији чуо сам и приче других Брозових сужњева о томе
где је сахрањен и то место сам показао Комисији.

* Управо сте  објавили књигу есеј “Беснило Херцеговине злодух Кроације”. У Хрватској
ћете због ње, у најмању руку, бити оптужени за говор мржње.
- У мом есеју нема мржње, али говори о мржњи која у Кроатима живи као и
1941. Ја се сећам тог времена, Јасеновца, забране ћирилице, када се
писало по зидовима “Србе на врбе” и клицало “За дом спремни”. Зар
Хрватска и данас не живи у том времену? Зар Степинца не канонизирају за
свеца? Гро пука у Кроата данас тврди да њихова држава подједнако баштини
и Анту Павелића, и Туђмана, и Броза. Код Кроата данас Јасеновац не
означава нацистички логор, већ је то стање духа. Кроација се од Туђмана
до данас се налази у стању Јасеновца.

* Тешке квалификације изговарате на рачун Хрвата.
- У мојој књизи стоји: “Ако Кроат сруши твоју цркву ти његову не дирај,
чувај је. Не враћај зло злим јер ћеш постати Кроат. Буди човек са
Кроатима. Увек им се у несрећи нађи, приђи и помози. Неће проћи дуго
времена и они ће схватити да си пријатељ јер си духовно богат. Схватиће
да су им Срби а нарочито Југословени пријатељи, јер су они духовно
уздигнута господа док су им њихови политикуси и попови најгори
злотвори”.
* Пишете да су у Краљевини Хрвати како су добијали
боље услове за живот брже постајали Југословени и да је то за њих било
потом фатално.
- Анте Павелић је био паметнији и далековидији злочинац од Адолфа Хитлера. Схватио је да Кроати који убрзано постају Југословени у ствари постају Срби у широм смислу те речи и он је смислио како да то заустави. Док је Хитлер мислио да може да физички побије цео
јеврејски народ убијајући их индустријски, Павелић је знао да то није
могуће са Србима и зато се одлучио на најбестијалније злочине. Снага
Павелићеве замисли је не у злочину него у начину извршења. То је оно што
је створило непремостив јаз између два народа. Усташе су убијале децу у
колевци, ножевима, маљевима, камама, копајући јаз који тешко може бити
превазиђен. Српском опсадом Вуковара 1991. Павелић је тријумфовао са дна
пакла. И данас он ликује из гроба у Шпанији.

* Тврдите и да Степинац није био мање зло од Павелића. -
Павелић је од Хитлера добио нешто налик на државу, а од папе Пија нешто
налик на признање. Лојзика је наставио тамо где је Павелић морао да
стане. Насилна покрштавања која су уписана у хрватским католичким
књигама није поништио. Никад није обишао неко насеље и указао помоћ
жртвама својих попова. Са друге стране, свети отац је схватио величину
Павелићевог покоља и после рата га је спасао од правде. Физички покољ
припада Павелићу, а дух покоља је дело Пија 12 и Алојзија Степинца.

*
Црногорце називате “Црвени Кроати”. Међу њих сте сврстали Милошевића,
Караџића, Младића, односно Вуковар, Сребреницу, гранатирање
Дубровника...

- Црногорци су подврста Херцеговаца и у извесном су патолошком јединству са њима. Срби су се још пре 100 година уздигли на степен југословенства, а Југословени су хумано, радно и
хришћанским духом задојено друштво. Одавно је Србија превазишла уске
националне границе, а Црвени Кроати су загосподарили Србијом у
Милошевићево време и они су водили Србе пут Вуковара и Сребренице.
Непросвећени, болесно амбициозни и сурови, они можда и нису схватили да
воде свој народ у јаму коју им је давно Павелић ископао.

* У Србији је и данас много оних који славе Брозову државу...

-У Хрватској се у “брозовију” куну њихови политикуси. Њима АВНОЈ у Јајцу
1943. није скуп ислужених робијаша који су 1943. могли представљати
само казнионице у којима су робијали, већ темељ данашње државе.
Политикуси код Кроата разумеју да пред Европом не могу данас величати
Павелића и то остављају пучанству. Србима који се и данас куну у
“брозовију” мора бити макар сумњиво што гро Кроата данас и Павелића и
Лојзику и Будака и Тита сматра утемељивачима своје државе. Паметнији
Срби су одавно схватили ову хрватску превару.

* За Александровим пројектом нико не жали ни са једне стране Саве.

-Југославија није аутентично Александров пројекат, већ је створена
Илирским покретом и највише у Загребу. Њу није уништио Хитлер када је
окупирао, него Анте Павелић и Броз.

БОРБА КОЈА ТРАЈЕ 13 ГОДИНА

* НАЛАЗИТЕ се на челу Управног одбора потомака акционара Српске банке из Загреба...

- Мој деда Стеван Карамата био је један од оснивача и већих деоничара
банке. Када смо се ми, потомци акционара, први пут окупили 2001. и 2002.
у Загребу, Београду, односно Чикагу, обнову Српске банке схватили смо
пре свега као обнову српског друштва. Подсећам, Банку су утемељили 1895.
Јован Матијевић и његова супруга, а намена је била помоћ српским
сирочадима, преко удружења “Привредник”.

* Деоничари су били веома значајни људи.
- Да, међу њима су била и два краљевска намесника - Радојко Станковић и
Иво Перовић, Јован Јовановић Змај, Симо Матавуљ, Марко Цар, Иван
Мештровић, Михаило Пупин, Михаило Петровић - Мика Алас, фамилија Николе
Тесле. Бити деоничар Српске банке је била дужност и част сваког
добростојећег Србина. Скуп акционара Српске банке је био у ствари “горњи
дом” српског друштва. У повратак имовине кренули смо када смо помислили
да је одласком Милошевића и “брозовија” постала прошлост и да се
друштво враћа у нормалне и цивлизацијски уређене токове. Борба траје
више од 13 година.
Јасеновац је код Хрвата стање духа | Друштво | Novosti.rs