Синоћ
открио ову реакцију, став и мишљење
једне сасвим непознате ми особе:
Аватар дариараско 30. јул 2016 ЈУЛ. 30 Прочитала сам ваше постове на блогу и већина њих је веома тужна. С једне стране, вођење дневника је добра терапија, али с друге стране, мислим да је вредно разумети да је сваки догађај у нашем животу одређени фактор који накнадно одређује и наш живот и нашу судбину. Не говорим о судбини као нечему ефемерном и метафоричком, већ о њој говорим као о збиру поступака и преовлађујућих околности, а помињем и избор са којим се сваки човек свакодневно суочава. Наравно, нико није крив што је природно наследио мало више мозга, који једноставно не пружају могућност да живите у сталном осећају среће, али мислим да је добро имати догађаје различите сложености и различитог квалитета у свом живот. Можда ће ваше искуство и ваше белешке о томе помоћи другим људима да не праве исте грешке.
* *
Први пут видео синоћ. Написано пре осам година. Нека девојка. На руском.
Нисам одговорио кад је требало. Девојка је у праву – претпостављам да је девојка. Била је то година губитака, узастопних смрти у једној години у размаку од неких шест месеци. Очева смрт. Смрт друге жене (Ш.) ...Толико се тога догодило и изменило, после тог јула 2016.
..........
Дуго сам размишљао, и ништа.... Нисам разумео! На мене налећу јата црних врана, утваре успомена, лажи од памтивека, лицемерје и подлост блиских и НЕСАНИЦА. Будим се око три, или пет у свитање. И зурим у мрак; права благодет ако на мене из невиделице и магле навали стари нагон за писањем... Све је већ написано, али није све прочитано. Толико тога је у талогу нашег заборава, који почиње да се оглашава као магарац, и-ха, и-ха!!
....
...........
