Баш у време када је набујао овај жбун, штампала се најновија Мркићева књига о сигнализму... |
У овој књизи под
насловом Трансцедентно савршенsтво сигнализма су:
- Краћи огледи о сигнализму,
- Тест белине и
- Прилози.
Неки
од краћих огледа су и раније објављивани у часописима, а Тест белине, као
и краћи огледи, објављен у
електронској верзији ЗАВЕТИНА Мирослава Лукића, а овде је прво штампано издање
као и део Прилога.
Дакле, поред четири објављене књиге о сигнализму (У тами знака, У тами знака 2, Ах + (крст), Богаљ
Месија) овде сигнализму додајемо и Трансцедентно
савршенство сигнализма.
Прва књига у овом тому доноси краће огледе о
сигнализму. За мене је она веома значајна. У крајњем, у духу времена, то је важно. Шта значи за
саме сигналисте и сигнализам – свеједно ми је. У овим годинама постао сам
равнодушан. О мојим књигама постоје и оцене: „Одлична и да буде још одличнија”. А за моју књигу до
које ми је посебно стало, једна оцена је да сам, кључна реч - „мудросер”. Не, нећемо равнодушност... Мислим да ће као
и сваку књигу време узимати или не узимати према својим потребама. Књиге се
саме боре у океану књига док постоје човек и књига. Ето, и ова књига - Трансцедентно савршенство сигнализма – као што кажу Латини.
Будући да се опширно у овој књизи говори о односу сигнализма и графологије, могли бисмо рећи да се у
вештачењу критичара-есејисте може говорити о мистификацијама, о „крађи”
и „прекрађи” „трансцедентног савршенства”,
плаги-јатима...
Чији је који рукопис, па и чија је која белина - „трансцедентно
савршенство”. Национално „трансцедентно
савршенство” сигналистичко, ауторско... Иако се за атипичне не признаје утицај,
може се говорити о утицају, трабантству, књишкости, тривијалности у сигнализму.
Да, као у сваком покрету, може се говорити и о мистификацијама, имитацијама,
ауторству, па рецимо и о „штосовима”,
„форама” сигнализма. Много
следбеника, али много и естетског шута.
*
Објављивање ове књиге је ишло кроз извесне муке.
Сигнализам се није занимао за њено излажење. Наравно, аутори који су тема
књига, дела, Краћи
огледи о сигна-лизму и Трансцедентно савршенство сигнализма нису умешани. Жена која је 2002. године
уносила текст, није успела да га сачува, јер је на дискети снимљен у ПДФ фор-мату, па ни Лукић, нити било ко други није успео
да текст откључа да би могао да буде приређен за штампање.
На сајту сигнализма мислим да нема мојих радова о сигнализму. Мада
сам равнодушан, вреди
похвалити ЗАВЕТИНЕ и Мирослава Лукића, који у неку славу уметности, песништва, надилази у својој трансцеденцији
грађанско понашање и мутне регистре осећања, и односа међу писцима.
Наслов. По неким мистикама: „Именовати
значи споз-нати”. Дати име, наслов делу, значи спознати га; у овом случају и „заштитини” и „предлагани” наслови
некако су вукли на неку трансцеденцију, на неку реалну метафизи-ку...
Древно у модерном... Име књиге, центар текста, „монограм садржине” – дакле,
наслови и за ову целу књигу и за Павловићеву Белу књигу су
дати у тим оклоностима.
__________________________________
МИОДРАГ МРКИЋ
ТРАНСЦЕДЕНТНО САВРШЕНСТВО СИГНАЛИЗМА
АУТОРСКО ИЗДАЊЕ
Коректура / БОЖИДАР СТЕФАНОВИЋ
Унос текста / JЕЛЕНА ВУЛЕТИЋ
Штампа / МЕГРАФ, Београд
Тираж / 150 примерака
БИБЛИОФИЛСКО ИЗДАЊЕ