Velike izdavačke kuće upravo razmišljaju kako da najefikasnije osvoje Web 2.0, poznat i kao "socijalni Internet", i njegove mnogobrojne dimenzije i mogućnosti. Setili su se, međutim, prekasno. Po forumima i blogovima, književnici se već vrzmaju u velikom broju, a njihov najnoviji trik su književni podcast-ovi, dostupni svima zainteresovanima, i to besplatno.
Svakome ko želi da postane pisac potrebno je mnogo vremena, novca i strpljenja. Konačno, retko se kome dogodi da ga jednostavno "otkrije" neki izdavač, da mu se delo odmah nađe na listi bestselera i da zaradi milione. Ne, obično su neophodne nebrojene kopije rukopisa, koje se zatim, uz skupu poštarinu šalju urednicima izdavačkih kuća, gde onda u gomilama trule na pisaćim stolovima, da bi, na kraju, uglavnom nepročitane, ponovo završile kod autora.
U sivoj zoni Ovakva sudbina ima dve, i samo dve, alternative. Autor može pokušati da se "udomi" kod neke posredničke agencije, koja će mu možda jednog dana i pronaći izdavača. Do tog će trenutka, naš pisac, međutim, sigurno već završiti na prosjačkom štapu. Druga je mogućnost da se obrati nekom od tzv. "izdavača iz sive zone", kako ih nazivaju kolege. To su one izdavačke kuće, koje, gde god stignu, objavljuju male oglase sa porukama, poput one "Štampaćemo vašu knjigu!". Kod njih autor, međutim, mora da učestvuje u troškovima štampanja. Reč je, dakako, o popriličnim iznosima, tako da i ovaj put, neizbežno, vodi u siromaštvo.
Svakome ko želi da postane pisac potrebno je mnogo vremena, novca i strpljenja. Konačno, retko se kome dogodi da ga jednostavno "otkrije" neki izdavač, da mu se delo odmah nađe na listi bestselera i da zaradi milione. Ne, obično su neophodne nebrojene kopije rukopisa, koje se zatim, uz skupu poštarinu šalju urednicima izdavačkih kuća, gde onda u gomilama trule na pisaćim stolovima, da bi, na kraju, uglavnom nepročitane, ponovo završile kod autora.
U sivoj zoni Ovakva sudbina ima dve, i samo dve, alternative. Autor može pokušati da se "udomi" kod neke posredničke agencije, koja će mu možda jednog dana i pronaći izdavača. Do tog će trenutka, naš pisac, međutim, sigurno već završiti na prosjačkom štapu. Druga je mogućnost da se obrati nekom od tzv. "izdavača iz sive zone", kako ih nazivaju kolege. To su one izdavačke kuće, koje, gde god stignu, objavljuju male oglase sa porukama, poput one "Štampaćemo vašu knjigu!". Kod njih autor, međutim, mora da učestvuje u troškovima štampanja. Reč je, dakako, o popriličnim iznosima, tako da i ovaj put, neizbežno, vodi u siromaštvo.
Kada književnost, dakle, već ne donosi novac, onda barem treba da bude zabavna i dostupna svima zainteresovanima. Tako je, po svemu sudeći, mislio i Kristijan Hajnke (Christian Heinke), radio-novinar iz Bohuma, nakon što je Zapadnonemačka radio-televizija (WDR) odbila njegov rukopis kriminalističke radio igre "Koža" (Die Haut). "Prvo sam mislio da će i taj tekst završiti u fioci. Kasnije sam čuo da postoji nešto novo, što se zove podcast, i potrudio se da saznam više o tome. Palo mi je u oči, da mnogi podcast-eri pokušavaju da se bave radiom, ali da nikome od njih, do tog trenutka, nije palo na pamet da ispriča neku priču", kaže Hajnke. Nanjušio je rupu na tržištu i tako je svoju radio igru "Koža" stavio na Mrežu kao podcast.
Iznenadni uspehHajnkeova je ideja bila uspešna: "Nedugo potom, Apple je pretplatu na podcast integrisao u softver iTunes. Uneo sam svoj podcast tamo, više iz šale, da bih ubrzo potom čitavu tu stvar i zaboravio. Ali onda su, odjednom, počeli da mi pristižu mejlovi od ljudi, koji su slušali moj podcast, i koji su želeli da čuju nastavak priče. To me je navelo da bacim pogled na listu iTunes-a … i tako sam shvatio da je "Koža" na top ten-u, između Dnevnika (Tagesschau), i "Nesanice u Minhenu"(Schlaflos in München). Odlomci iz mojih tekstova nikada ranije nisu izazvali takve reakcije!", objašnjava Hajnke svoj uspeh na Web-u 2.0.
Tim Cortinovis Hajnke smatra da je podcast bolji od tradicionalnih "knjiga za slušanje", tj. audio-snimaka književnih dela (nem. Hörbuch), koje nemačka publika rado sluša, i kakvih, zato, na tamošnjem tržištu ima veoma mnogo. On kaže: "Iz meseca u mesec moji slušaoci s nestrpljenjem iščekuju nastavak priče o Katerine Vilijams (Katherine Williams), junakinji "Kože". Dopada mi se što se tako oživljava tradicija romana u nastavcima, kakve su pisali i Dikens(Dickens), Dima (Dumas), ili Dojl (Doyle)." Istog je mišljenja i Tim Kortinovis (Tim Cortinovis) iz Hamburga, član književne grupe "Kucačka zajednica" (Tipgemajnšaft / Tippgemeinschaft), koji svoj roman "Skupljanje hrabrosti" (Herzfassen) objavljuje kao podcast. "Književnost nije "okovana" samo za štampanu reč, i trebalo bi zato da koristi i druge medije. Dopada mi se to što tekst ne mora niti da se štampa, niti da se čita na monitoru. Publika priču može da sluša sa kompjutera, ali i da je snimi na Mp3-Player, i tako ponese u metro, ili na džoging. Osim toga, za razliku od tradicionalnih "knjiga za slušanje", nema potrebe da se tekst sluša satima, bez prekida", kaže Kortinovis.
Brzina je odličan argumentKristijan Hajnke ipak je uspeo da pronađe izdavača za svoj triler "Koža", i to nezavisno od podcasta. Uprkos tome, veruje da mupodcast "sigurno nije štetio". Za razliku od njega, Tim Kortinovis se još uvek nada, da će, uz pomoć podcast-a, doći do izdavačke kuće, s obzirom na to da je "nekoliko stotina, ili nekoliko hiljada, slušalaca mesečno sigurno dobar argument na tržištu".
Da li se pisci, međutim, možda ipak prodaju za sitne pare, ako su njihovi tekstovi već unapred besplatno dostupni na Mreži? Kristijan Hajnke nije tog mišljenja. Svoje tekstove on i onako nikada ne stavlja na Mrežu u integralnom obliku. Osim toga ubeđen je da izdavačke kuće imaju izrazito male, ili čak nikakve kapacitete, da na Mreži tragaju za novim talentima. Tim Kortinovis najveći izazov, pak, vidi u tome da se sa podcast-om povežu žive književne forme, poputpoetry slam-a ili klupskih književnih večeri. Izdavačke su kuće uvek, neizbežno, sporije od Interneta: "Većina impulsa poteći će, verovatno, od korisnika, i od samih autora. S druge strane, podcastne može da zameni štampanu knjigu."
Izdavači, međutim, trenutno pokušavaju da se probiju na "socijalnom Internetu". Najveća nemačka izdavačka kuća, Bertelsman(Bertelsmann), radi na velikoj Internet-platformi, po ugledu naMySpace, da bi se tako približila novim, mladim ciljnim grupama. U Bertelsmanu veruju, da takva publika novac više ne troši na tinejdžerski časopis Bravo (Bravo), i na komercijalne bioskopske filmove, već na sadržaje sa Interneta. Blog, wiki i podcast bili su, oktobra 2006. godine, značajna tema na Frankfurtskom sajmu knjiga(Frankfurter Buchmesse). Za njih je bilo vezano osam manifestacija, a imali su i sopstveni sajamski blog.
Od jeseni 2006. godine, mlada izdavačka kuća Foland i Kvist (Voland & Quist) iz Drezdena ima vlastiti blog, "da bi se približila čitaocima". Na foto-sajtu flikr (flickr), Foland i Kvist imaju vlastiti nalog saphotostream-om. To pokazuje da je ova izdavačka kuća očigledno shvatila karakter Web-a 2.0: Sve za svakoga. It’s the network, stupid!
U svakom slučaju, Kristijan Hajnke, zahvaljujući Internetu, sada delimično može da živi i od pisanja. A roman "Skupljanje hrabrosti" Tima Kortinovisa imao je septembra 2006, ako ništa drugo, 2500 slušalaca, dospevši tako na šesto mesto kulturne top-liste iTunes-a. To znači, da bi, u budućnosti, književnom podmlatku bolje bilo da investira u brzi Internet, nego u poštanske troškove.
Kerstin Friče (Kerstin Fritzsche),urednik je za kulturu gradskog časopisa ŠTATKIND hanovermagacin (STADTKIND hannovermagazin) iz Hanovera. Redovno piše tekstove o savremenoj književnosti, za različite medije.
Prevod na srpski jezik: Jelena Kostić
Ako imate pitanja u vezi sa ovim člankom, pišite na adresu:online-redaktion@goethe.de novembar 2006
Linkovi na temu
fluter.de
Homepage Kristijana Hajnkea (i home njegovog podcast-a)
Podcast "Skupljanje hrabrosti" (Herzfassen)
Blog izdavačke kuće Foland i Kvist (Voland & Quist)
Sajt Tima Korinovisa (sa blogom)
mogućnosti za podcast pretplatu, i pregled ranking-a
